Nemadoh snage da zaistem srecu,
Ni hrabrosti da olaksam dusu,
Zato uzeh tu prasnjavu hartiju,
Presavih je dvaput da nestanes ti,
Uzimam pisaljku,drugu,trecu…
Beze iz ruke,ta sta ja tu mogu,
Znakom navoda guram rec MI.
“Mi” volimo nas svet na listu papira,
I volimo dane koji u susret nam idu,
No,eto nam varvari otese toplinu,
Takva zla kob…Zar da stigne mene?
Metiljave brojke posmatram na zidu,
Projekcija zuci odnosi te spretno,
Racunica gruba brise uspomene.
Ljuljamo se zeleni u zabludi mekoj,
Eh,da mi bar algebra srecu na kub stavi,
Nebeski vandal mi odvec pali teme,
Osecas li?Ne,to ne boli,samo ti se cini,
Prepustam te mitu I legendi nekoj,
Skamenjeno srce kraj tebe je na javi,
A telo?Telo ti poklanja krvavo izvini.
