Rastasmo se Bože ti i ja pod nemilim mi nebom. Spojiti nas više neće niti jedno sunce,niti jedan mesec koji nas je i zavadio.
Ti tako silan pred danom i noći,a ja bedan rob tvojih ideja-zar ja da te molim,zar ja da ti služim(kad od mene diva biti neće)?! Sve što mi ostaje jesu veliki koraci unatraške i saznanje da i za to moram biti zahvalan.
-Jao,kako sam mali,pa kako sam mali!
Da li su moje vrednosti bačene u reku berzi ako me više boli činjenica da sam mali,nego što me boli svest o sopstvenom postanku?
Ih,satiričaru moj,dao si nam pesme,snove inade,dao si nam moć da želimo,eto-da nam umovi budu mirni,da se ne late svojih dužnosti. Zašto bismo smo mi napredovali?! Nema tu napred-nazad,već povuci-potegni. Al’ drži se to tvoje sveto carstvo,a moje se nešto ljulja,da li zbog toga što huli na tvoje,ili što mu oslonac ne valja.
Ja bih tebi i kum i svat bio da makar jednu ženu ne ostaviš da luta sa svojim ja,te da je uzmeš pod svoje.A nas ostavi da ti budemo čuvari. Eh,da se bar mogu odbraniti od svog ega,sujete i gordosti,pa da ti zauvek budem veran.Ovako je mojoj duši tempirano vreme smrti.I ljubomoran na mesečev sjaj,ostajem u crnilu,u dimu,u pepelu.Svuda me ima,koristan nisam,a ipak tražim smisao svog postojanja.
Kako roditi smisao iz gordosti? Istina i laž su paralelni pojmovi,početak i kraj su im određeni i predviđeni,ali njihov sastanak nije moguć. Zbog čega?
Odgovaram sav važan : „Postanak“.
Koliko ljudi očajni moraju biti kada nakon postanka i budalaštine zvane smisao života,u nestanku pamte jedni druge,ne bi li tu našli smisao: istinu koja ne postoji,ili možda i postoji ali se u nju mešaju kojekakve hipoteze,pasulji i hiromantija.Sad znamo da Nostradamus nije živeo iz hira. I dođosmo do zaključka da živimo zbog nas samih. Da potrošimo vazduh i ostale elemente-kakve li ironije,a tako nam to priliči.
Neka,hvala lepo,radije bih bio lopta nego igrač ili sudija. Ko me valjano kotrlja,zaslužio me je. Iz toga saznajemo sledeće: ko dosledno priželjkuje istinu-bez pohlepe,alavosti i egoizma,dobiće je.Jedna istina više-manje,da,ali ako ta istina znači otkriće novog sjaja,nove sreće,onda to zahteva selekciju najblažih,no ujedno i najborbenijih ćudi.
Imam osećaj da nisam u toj gomili duša?!
